наполича́рити

наполича́рити (српски, lat. napoličáriti)

уреди

Глагол

уреди

наполича́рити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -ѝча̄рим, наполичарити [1]

Значења:

  1. Радити у наполици. [1]

Примери:

  1. Наполича́ријо̄ је не̏ком сво̑м стри́цу док ни́је сѐби на̏купово зѐмље̄. [2] Лаћарак Бачинци Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител Тараш [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене

уреди