наређи́вати

наређивати (српски, lat. naređivati)

уреди

Глагол

уреди

наређи́вати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -ѐђӣвам [1]

Значења:

  1. Захтевати наредбом, заповедати. [1]

Примери:

  1. Комада̏нт нарѐђӣва. [2] [3] [4] Војка Мол Итебеј Зрењанин Перлез Чента [1]
  2. По́па је наређи́во да мо̑рамо ѝћи у̀ цркву. Лаћарак [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 202.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 270.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 233.

Напомене

уреди