насле́дити

насле́дити (српски, lat. nasléditi)

уреди

Глагол

уреди

насле́дити, {{{вид}}} непрел.

Значења:

  1. Заменити некога у каквом власништву, праву и сл. [1]

Примери:

  1. То̑ ј[е] мо̑ј де̏да и ма́јка, још од мо̑г пра̀деде деда Бо́је, насле́дили. Лаћарак [1]
  2. Е̏, са̏д је насле́дио, ма̏ти кад му у̏мрела, ѝмала је че̏тр ла́нца зѐмље и о̀ву ку̏ћу, то̑ је насле́дио Бо́ра од ма̏тере. [2] [3] Велики Гај Сремска Митровица Турија [1]
  3. Мо̀ја дѐца нѐ мож да на̀сле̄ду од мѐне. Српска Црња [1]
  4. Ма̏тица зале́же дру̏ге ма̏тице ко̀је ће [је] насле́дити. [4] Меленци [1]
  5. То̑ су по̏сле насле́диле спа̀ије. [5] Житиште Сремска Митровица [1]
  6. Ову̏ [матицу] пропу̏сту да иза̏ђе да насле̑ди са̏д. Избиште [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 209.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 145.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 271.

Напомене

уреди