насуво

насуво (српски, lat. [[nasuvo {2}]])

уреди

Именица

уреди

насуво, с

Категорије: непром.


Облици:

  1. пи, 'те, ром’, кром, сто [1]
  2. на̏суво, на̏сӯво [1]

Значења:

  1. Врста јела с тестом; кувано ситно тесто, најчешће са кромпиром и луком. [1]
  2. Јело од резанаца помешаних са сиром. Суботица Мокрин[1]

Примери:

  1. Данас смо постили и смо јели насуво. [2] [3] Бечеј Кикинда Остојићево Сенпетер [1]
  2. То се о̏нда ку̏ва су́ве шљи̏ве и на̏сӯво, суво те̑сто сас ме̏дом јел с о̀раси. Мартонош [1]
  3. У̏век се ку̏ва шта̏ би́ло, пасу́ља, кромпи́ра, о[д] те̑ста што̀год, на̏сӯво, ва̀љушке јел дру̏го. [4] [5] [6] Итебеј Суботица Пачир Турија Равно Село Каћ Футог Нови Сад Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Меленци Јаша Томић [1]
  4. Ђерђив што се цеди насуво. [7] Бегеч [1]
  5. На Ба̏дњи да̑н у̏вече мо̀ја ма̏ти, о̀на ску̏ва, то̑ се зна̏ло: па̀сӯљ и шљи̏ве, и на̏сӯво с ма̀ком. Арадац [1]
  6. Данас ћу кувати насуво. [8] Иванда Дероње Нови Сад Бегеч Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Иланџа [1]
  7. Ако на̏суво пра̏вимо, па ска̏чкало се и не ва̀ља, сво̏ се сле́пило. Буђановци [1]
  8. Данас смо јели насуво сас маком. Мокрин [1]


Прилог

уреди

Прилог

уреди

насуво, прил.

Облици:

  1. на̏сӯво [1]
  2. на̏суво [1]

Значења:

  1. Без употребе воде. [1]
  2. Без масти или уља. [1]

Примери:

  1. То̏ се ра̑ди после ки̏ше; ако не̑ма ки̏ше, о̏нда мо̑ра на̏сӯво да се по̀дгрне, да се не ѝзврне ту̀лај, да не̏ би мѝшеви и р̀чкови (та̑ зга̀дија) по̀тлачили та̑ј куку̀руз што ро̀ди. [9] Кумане [1]
  2. Данас справљам аљушке насуво. [3] Сенпетер [1]
  3. За ручак сам правила ваљушке насуво. [10] Ченеј [1]


Облици:

  1. на̏сӯво [1]

Значења:

  1. Без употребе воде. [1]

Примери:

  1. То̏ се ра̑ди после ки̏ше; ако не̑ма ки̏ше, о̏нда мо̑ра на̏сӯво да се по̀дгрне, да се не ѝзврне ту̀лај, да не̏ би мѝшеви и р̀чкови (та̑ зга̀дија) по̀тлачили та̑ј куку̀руз што ро̀ди. [9] Кумане [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 149.
  3. 3,0 3,1 Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  4. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 231.
  5. Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2003, 113 стр.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 510.
  7. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 138.
  8. Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 190.
  9. 9,0 9,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140.
  10. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене

уреди