Викиречник

но̑ж

но̑ж

но̑ж (српски, lat. nȏž)

уреди

Именица

уреди

но̑ж, м

Категорије: ков. об.


Облици:

  1. но́жа, нож [1]
  2. чије, ножа’, алатка, старе, који, козји, калање, таласасто’, ножа, рожине, сечивом, сарачког, валовито, рог’, за, копита’, је, личи, нож, на, са, саћа’Вз, рибе’, врста, сечиво, облику, сечење, српа’, прилагођена, скидање [1]
  3. нож, ножеви/ножови [1]

Значења:

  1. Нож са оштрим врхом. [2] Сомбор[1]
  2. Нож са рецкавим сечивом. [2] Ново Милошево[1]
  3. Исто. Суботица[1]
  4. Велики нож од кованог гвожђа са троугластим сечивом и папучицом за потискивање. [1]
  5. Врста опанчарског ножа који служи за трљање ивица ђона. [1]
  6. Нож са затупљеним врхом. [2] Сомбор[1]
  7. Врста опанчарског ножа који служи за зарезивање, украшавање ивице ђона. [1]
  8. Нож за сечење коже са дужом дршком и краћим сечивом који се користи за израду опанака. [1]
  9. Исто. [3] Јарак Карловчић[1]
  10. Нож са рецкавим сечивом. [2] Омољица[1]
  11. Справа за резање купуса и сл. [1]
  12. Дворога оштра алатка на дугој дршци, којом се сече слама из камаре. [1]

Примери:

  1. О̏ндак та̏та у̏зме но̑ж па ѝзва̄ди јѐдно па́рче о́де, јѐдно о́де, та̀ко да ѝзвад чѐтир ру̏пе. Бешка [1]
  2. Бо̏же, како се о̑н по̀плашио, а о̀вај се измота́во, па кад је по̏чо да ви̑че: „О̀тмите му но́жове!” А ѝмо̄ је два̑ но́жа у̏ руке. [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [2] [11] [12] [13] [14] Јаша Томић Јамена Сремска Рача Моровић Вашица Кукујевци Мартинци Сот Ердевик Нештин Свилош Лединци Буковац Нерадин Чортановци Крчедин Стари Сланкамен Шатринци Инђија Сурдук Стари Бановци Шуљам Врдник Вогањ Јарак Хртковци Платичево Голубинци Прхово Угриновци Обреж Бечмен Бољевци Суботица Мартонош Сента Пачир Сомбор Стапар Сивац Бајша Кула Дрљан Мол Лалић Бачко Градиште Дероње Бођани Товаришево Пивнице Деспотово Змајево Турија Бачка Паланка Бегеч Руменка Ченеј Нови Сад Госпођинци Ђурђево Каћ Ковиљ Мошорин Гардиновци Тител Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Српска Црња Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Меленци Арадац Житиште Итебеј Шурјан Бока Неузина Ботош Томашевац Конак Перлез Сакуле Добрица Маргита Сефкерин Црепаја Панчево Алибунар Избиште Уљма Вршац Велико Средиште Ловра Деска [1]
  3. У̀зми о̀на̄ј вѐлики но̑ж па оце́ци. Србобран [1]
  4. Кад га [лињака] почме: е, бога му, каже, не мож овога очистити. Дај само мој калаћи нож овамо. [15] Моровић [1]
  5. Ево назива најважнијих [сарачких] алатки: [...] „козарски нож” („филт месер”) — нож који веома подсећа на козји рог, по чему је добио име. [16] Сремска Митровица [1]
  6. све док није ушла у употребу машина валзна. [17] Сомбор [1]
  7. Криви нож није више у употреби. Има облик српа, учвршћен на оба краја у дрво којим се прихвата ова алатка. Овим ножем се сирова иловача чистила од непотребних предмета — шљунка и др. [1]
  8. Нож растирач за развлачење (трљање) ивица ђона након обрезивања. Сечиво је кратко и трапезастог или овалног облика. [10] Панчево [1]
  9. Нож штуфер за „крецовање” ивица ђона и украшавање луба. Сечиво је кратко, нешто уже или шире, трапезастог облика. [10] Панчево [1]
  10. Ни̏кад ја̑ не́ћу да забо̀равим ста̑рог ча Пе́ру; кад у њѐгове ру̑ке ме̏теш опанча̑рски но̑ж и̏ма да до̏бијеш о̀па̄нке каке ни̏гди не̑ш на́ћи. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  11. То̑ се чи̏сти, и̏ма но̑ж спе̏цијалан. И̏маш но́жеве, о̀ви ко̀ји се гу́рају — ми̑ и зове́мо но́жеве, о̏нда ра̀јсери. Ра̀јсер је но̑ж ко̀јим се чи̏сти ко̀пита, а ко̀ји до̑ђе овако од стома́ка, на гу́рање — то̑ је но̑ж, поткѝва̄чки но̑ж. [5] Каћ Нерадин Футог [1]
  12. То се ради специјалним „шареним ножем” са валовитим сечивом. [18] [1]
  13. Ево назива најважнијих [сарачких] алатки: [...] „шиватаћи нож” („ресл месер”) — нож за отпатке (увек је стајао на козлићу). [16] Сремска Митровица [1]
  14. И̏ма но̑ж што се ку̀пус се́че кад се ки̏сели. [2] Шатринци [1]
  15. То̑ су но́жеви што се ку̀пус ре̏же, а о̀но што се сте̑гне то̑ је шра̏ф. [2] Конак Нештин Сусек Свилош Черевић Лединци Чортановци Сурдук Шуљам Врдник Вогањ Голубинци Суботица Сента Пачир Сомбор Стапар Сивац Лалић Дероње Руменка Госпођинци Каћ Ђала Банатско Аранђелово Санад Кикинда Нови Бечеј Житиште Итебеј Арадац Добрица Сефкерин Црепаја Алибунар Уљма [1]
  16. Лу̀дае тѝквене ку̏ваду се чу̏шпајз: то̑ се тре̏је на но́жове. [19] [20] Зрењанин Санад Мокрин Ново Милошево Радојево Башаид Меленци Итебеј Јаша Томић Фаркаждин Сакуле Маргита Вршац Кајтасово [1]
  17. Бѝо је кљу̑ч за чу̀пање сла̏ме и бѝо је но̑ж за сѐчење ка̀маре. [4] [21] Буковац Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител [1]


Синоними:

  1. бодеж [1]
  2. ренде [1]


Изрази:

  1. на го̑ ˜ Вршац [1]
  2. Заби̏ти ˜ у ле́ђа ("подмукло и неочекивано напасти некога"). Вршац [1]
  3. Оштар ко ˜ Јасеново [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  4. ↑ 4,0 4,1 Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  5. ↑ 5,0 5,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14, 15, 33, 35, 206.
  7. ↑ Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 103.
  8. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 146.
  9. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 140.
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 324.
  11. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  12. ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 4.
  13. ↑ Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 132.
  14. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59, 64.
  15. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  16. ↑ 16,0 16,1 Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 304.
  17. ↑ Софија Димитријевић, Лончарство у Сомбору. — Рад, 1, 1952, 182— 191, стр. 187.
  18. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 47.
  19. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151.
  20. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 16.
  21. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=но̑ж&oldid=575304”