о̀ра̄ч
о̀ра̄ч
о̀ра̄ч (српски, lat. òrāč) уреди
Облици:
Значења:
- Особа која оре. [1]
Примери:
- О̀ра̄ч ѝде за̀ њо̄м и о̏ре. [2] [3] [4] Томашевац Надаљ Чуруг Змајево Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител Српски Крстур Српска Црња [1]
Референце уреди
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 123, 168.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 100.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.