обијати, {{{вид}}} непрел.
Облици:
- -ам [1]
- обије се [1]
Значења:
- Свалити се, сручити се, пасти на некога (о злу, несрећи, недаћама). [1]
Изведене речи:
- обити се [1]
Изрази:
- ˜ ту́ђа вра́та ("тражити помоћ од других"). Вршац [1]
- ˜ ноге ("много ходати"). Вршац [1]
- ˜ туђе прагове ("исто"). [1]
- обити се о главу ("запасти у невоље, неприлике обично услед сопствене или нечије грешке, несмотрених, лоших поступака, неповољних догађања и сл."). [1]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.