оглава
оглава
оглава (српски, lat. oglava) уреди
Именица уреди
оглава, ж
Примери:
- Ко̏њ мо̑ра да и̏ма о̏главу, јел му по то̑ме ка̏ко је ву́чеш прико ула́ра нарѐђӣваш ка̏ко да и̏де. Ту̑ још му ме̏теш на̏очаре и о̏нак и̏де пра̏во. [1] Јаша Томић Крушедол Надаљ Ченеј Каћ Тител Падеј Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Житиште Тараш Елемир Шурјан Бока Неузина Конак Орловат Перлез Маргита Идвор Велико Средиште Вршац Чента Алибунар Уљма Сефкерин Црепаја Бела Црква Панчево Делиблато Ковин Иванда [2]
Референце уреди
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.