огњиште
огњиште
Језици (3)
Именица
огњиште, с
Категорије: ков.прен.
Облици:
Значења:
- Оивичени, отворени простор у сеоској кући где се ложи ватра (за кување хране и др. и за загревање просторије). [1]
- Родни, породични дом, кућа. [1]
- Родни крај, завичај; домовина, отаџбина. [1]
Примери:
- У прошлости куће су биле мале (једна, највише две просторије и огњиште), покривене шиндром. [2] Крашово [1]
- Ѝма о̀гњӣште, ди се ло̀жи. Змајево [1]
- Ту̏ је би́ло о̀гњӣште, и то̏ је би́ло о̏тво ре но. Ђала [1]
- О̏ндак је би́ло о̀гњӣште. Ту̑ о̀бе si ду ко̀то и ту̑ се ку̏ва. [3] Бољевци [1]
- А на о̀гњӣ ште се ку̏ва ло. [4] [3] Елемир Јамена Вашица Моровић Сремска Рача Кукујевци Сот Ердевик Нештин Мартинци Сусек Свилош Шуљам Вогањ Јарак Хртковци Врдник Лединци Платичево Буковац Шатринци Обреж Чортановци Прхово Голубинци Угриновци Бечмен Стари Сланкамен Стари Бановци Сурдук Мартонош Сента Пачир Сомбор Бајша Мол Сивац Дрљан Стапар Кула Србобран Лалић Турија Бачко Градиште Дероње Деспотово Бођани Госпођинци Товаришево Ченеј Ђурђево Каћ Руменка Бачка Паланка Бегеч Ковиљ Гардиновци Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Меленци Житиште Тараш Арадац Ботош Перлез Добрица Сакуле Баранда Сефкерин Црепаја Долово Кајтасово Омољица Ковин Деска Иванда [1]
- У̀ кӯј ni им је би́ло о̀гњӣште. Лаћарак [1]
- О̏гњӣште та̀ко је би́ло за̀зӣдано, о̏нда ту̏ до̏ле ру̏па, о̏нда ис пе̏ћке се ву́че гр̀налом пе̏по. Товаришево [1]
- Огњи̑ште зове́мо то̑ што ле̏бац се сло̏жи. [3] Алибунар [1]
- По̏ред то̑г о̏гњишта су ста̏јала кле́шта, ко̀ја су слу́жила за у̏потребе, за́виси шта̏ ма̑јстор ра̑ди. [5] Тител [1]
- Мно̏гим љу́дима је то̑ пу̏но сме́тало што су напу̀стили сво̀је о̏гњӣште. Нови Сад [1]
- О̀ставијо̄ је сво̀је о̀гњӣште и по̀бего преко гра̀нице. Лаћарак Сусек Свилош Суботица [1]
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Михај Н. Радан, Обреди, веровања и обичаји Карашевака везани за изградњу куће. — Гласник Етнографског института САНУ, књ. XLIX , Београд, 2000, 91—99, стр. 92, 96.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 54.
- ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).