Викиречник

одлазити

одлазити

одлазити (српски, lat. odlaziti)

уреди

Глагол

уреди

одлазити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -им [1]
  2. о̀длазити Нови Бечеј [2] [1]
  3. одла̏зити [1]

Значења:

  1. Ићи у посету, посећивати кога. [1]
  2. Напустити неко место, удаљити се; поћи, кренути, запутити се. [3] Крашово[1]
  3. Доћи (коме), посетити кога; стићи, приспети. [1]
  4. Одати се, посветити се нечему. [1]
  5. Повући се (о водостају). [1]
  6. Утрошити се, потрошити се. [1]

Примери:

  1. Она је пу̏но код Љи́ље одла̏зила. Павлиш [1]
  2. Мој отац пусти керу, а ја отигнем па је вежем, да може момак да жвижди. [4] Ченеј [1]
  3. О̏нда о̀ни о̏ду о̀пе̄т. Бечеј [1]
  4. О̑н о̀де. Ђала [1]
  5. Баба Ке́ка залу́дила и о̏ду та̏мо. Бачинци [1]
  6. Кад о̏ћемо да га у̀ва̄тимо, о̑н ко̀ра̄кне, па о̏де — а̀мишан! [5] [6] [7] [8] [9] Кумане Турија Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Елемир Зрењанин Арадац Бока Томашевац Фаркаждин Чента Сефкерин Деска Сенпетер [1]
  7. О̏деду о̀ни о̏дма. Визић [1]
  8. За̀ сӯнца о̀тӣднеш. [10] [6] Итебеј Кикинда Ново Милошево Српска Црња Меленци Житиште Јаша Томић Шурјан Зрењанин Бока Неузина Томашевац Фаркаждин Чента Сефкерин Ченеј [1]
  9. О̀тидне у̀ Па̄нчеву. [11] [6] Сефкерин Итебеј Житиште Томашевац Чента [1]
  10. Ето за̏што о̀тац и ма̏ти бри̏ну где̏ де́те оти̑дне. [12] [6] [13] Зрењанин Итебеј Житиште Јаша Томић Шурјан Зрењанин Бока Неузина Конак Иланџа Баранда Сефкерин Борча Ченеј [1]
  11. Са̏д ко ѝзучи шко̑ле, о̀тӣђе у Пе̏шту, та̑ј се ви̏ше нијѐдан вра́тио на̏тра̄г нѝје. Ловра [1]
  12. О̀тигне да̏ље. [14] [6] Ченеј Итебеј [1]
  13. О̀тине у̏ поље. [6] Српска Црња [1]
  14. П[а] о̀тине и у̀за̄јми. [15] [6] Зрењанин Итебеј Иланџа [1]
  15. Једва̏ је о̀чо. [16] Перлез [1]
  16. Не̏ко је о̀чо за Нѐмачку. Војка [1]
  17. О̀ни су о̀шли ту̏ но̑ћ. Обзир [1]
  18. О̀тишо у сѐло и на̏траг се вра́тио. [17] [18] [19] [20] [21] [22] Помаз Бачинци Визић Лаћарак Черевић Сремска Каменица Шимановци Сомбор Бачко Петрово Село Стапар Бечеј Турија Дероње Равно Село Госпођинци Силбаш Вилово Нови Сад Бегеч Ђала Нови Кнежевац Санад Кикинда Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Кумане Зрењанин Арадац Бока Фаркаждин Чента Црепаја Калаз Чип Деска [1]
  19. Тре̏балӣ сте ко̀год о̀тӣћи с њи́ме до̀ ње̄, па јој обја́снити. Мартонош [1]
  20. Ако је ма̀тица о̀стала го́ре, на др̏вету, о̏нда ћеду пче̏ле које су ски̏нӯте у ко̏тарицу, о̀пе̄т оти́ћи го́ре код ма̏тице, та́ко да и пче̏ла̄р мо̑ра по̏ново ски́дати. [23] Меленци [1]
  21. Кад је вре́ме за по́со, за ра́дњу, ја̏ му спре̏мим то́рбу, оти̏дне на ра́дњу. Избиште [1]
  22. О̀ни до̑ђеду и оти̏днеду. Томашевац [1]
  23. Па оти̏днем па прегле̏дам мо́ју ма̏тицу. [1]
  24. Ка̏ко смо вече̏рали, оти̏днем ку̏ћи. [1]
  25. Оти̏днем код дру̏гога, ни́је ку̏ћи. [1]
  26. Оти̏дне провода̑џ. Банатска Паланка [1]
  27. И оти̏демо. Избиште [1]
  28. Оти̏немо та̏мо. Павлиш [1]
  29. О́на обу́кла капу̑т и оти̏шла ку̏ћи. Вршац [1]
  30. Кад су до́шли да се догово̏ру, о̏нда су оти̏шли та̏мо, доче̏ка и мо̏мак та̏мо. Јасеново [1]
  31. Кад оти̏дну та̏мона, кад у̑ђеду та̏мона, при̑му све̏кра и ру̑чаду. Јасеново [1]
  32. Кад би о̀чо о̑н, па му ка̑же: „Ва̏ма, Весели́нов, нѐ треба свѐдоџба". Ђала Бешка [1]
  33. Ја̏ сам о̀шо на за̀на̄т, и изу̀чио сам та̏ј за̀на̄т. Бачинци [1]
  34. Бра̏т ми по̀ко̄јни о̀чо за шу̀стера. [1]
  35. О̀члӣ су на зана́те, изу̀чили. Бегеч [1]
  36. У̏ја̄к ми јѐдан о̀чо у Сегѐдӣн за бѐрбера, дру̏ги је у Ка̀њижу би̏о у до̀му, за ку̏ва̄ра у̀чио. Мартонош [1]
  37. Кад је во̀да о̀шла, мо̏ште ми̏с шта̏ је ту̏ би́ ло: љи̏га и му̑ља. Сремска Каменица [1]
  38. Ко̑ је ѝшо на̀ школе, та̑ј је тро̀шио о̀цов капѝта̄л, и кад је у́растијо и до̀шо до зва́ња њѐговога, капѝта̄л је о̀тишо на̀ школу. [24] Јаша Томић [1]


Синоними:

  1. ићи [1]
  2. умирати [1]


Изрази:

  1. отићи Богу на истину ("исто"). Ђурђево Нови Сад Ново Милошево [1]
  2. отићи на ноге ("тражити пристанак за просидбу од младиних родитеља"). Ново Милошево [1]
  3. Како дошло тако иочло ("како је стечено, тако је изгубљено"). [1]
  4. отићи Богу на исповед ("умрети"; "Очо Богу на исповед"). [1]
  5. ср̏це му ("престравити се"). Томашевац [1]
  6. отићи у бели свет ("кренути, поћи незнано куд, у непознато, далеко"; "Отишо је у бели свет"). Црвена Црква Ченеј [1]
  7. Кудоде крава тамо и теле ("када се жена поново уда, дете из првог брака води са собом"). [1]
  8. очо велики, а мали господари [1]
  9. отићи у крпе ("отићи на спавање"). [1]
  10. Хале га знале ди јеотишо ("нико не зна"). Јасеново [1]
  11. шаљотићи за шва̏пским ко̏лима ("одговор детету на питање где му је мајка"; "О̀тишла"). Ново Милошево [1]
  12. на пуф дошло — на пуфотишло ("на пуфотишло"). Црвена Црква [1]
  13. о̀де ма̑ст у про̏па̄ст ("нешто је бесповратно изгубљено, пропало"). Ново Милошево [1]
  14. отићи у транталију ("нестати, изгубити се у непознатом правцу"; "Отишао у транталију"). Сомбор [1]
  15. отићи на добош ("изложити нешто јавној продаји, дати у бесцење (обично због дуга)"; "Очо на добош"). [1]
  16. шаљотићи у дупе на вашар ("каже се детету у шали"; "Да идеш ти у дупе на вашар"). Црвена Црква Ковиљ [1]
  17. о̀тишла ма̑ст у та̀рта̄њ ("нешто је бесповратно изгубљено, пропало"). Каћ [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 296.
  3. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 63.
  4. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 111, 118, 119.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 212.
  7. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 18.
  8. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55.
  9. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 133.
  10. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58, 103, 128.
  11. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 376.
  12. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 56, 57, 60, 61, 376.
  13. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 156.
  14. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 375.
  15. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 285, 376.
  16. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 69.
  17. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 69, 128, 129, 148, 149, 150, 151, 152.
  18. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 287, 363.
  19. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14, 31, 116, 127.
  20. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52, 53, 54, 55, 56, 62, 63.
  21. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 122, 124, 131, 136, 144, 154.
  22. ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 143.
  23. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 147.
  24. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 163.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=одлазити&oldid=590246”