омо

омо

омо (српски, lat. omo)

Исто што и ома ^[1]

Референце

↑ Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

Суфикс

омоа, омоб, омов, омог, омод, омођ, омое, омож, омоз, омои, омој, омок, омол, омољ, омом, омон, омоњ, омоо, омоп, омор, омос, омот, омоћ, омоу, омоф, омох, омоц, омоч, омоџ, омош

Префикс

омо

аомо, бомо, вомо, гомо, домо, ђомо, еомо, жомо, зомо, иомо, јомо, комо, ломо, љомо, момо, номо, њомо, оомо, помо, ромо, сомо, томо, ћомо, уомо, фомо, хомо, цомо, чомо, џомо, шомо

Анаграм

моо, моо, омо, оом, омо, оом

мо, мо, ом, оо, ом, оо

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=омо&oldid=449956”