опанчар

Именица

уреди

опанчар, м

Облици:

  1. -а́ра [1]
  2. опанча̑р Иланџа Вршац, о̀панчар, опа̀нча̄р [1]

Значења:

  1. Занатлија који израђује опанке. [1]

Примери:

  1. Опанчари и обућари су се такође бавили дорадом коже, и то најчешће свињске и телеће. [2] Чента [1]
  2. У оквиру завршног испита, полагао [је] два одвојена дела [...] практични део (израду опанака) код Јоце Коларова, опанчара из Панчева. [3] [4] Панчево Сомбор Кикинда [1]
  3. Рѐцимо, мо̑ј о̀тац је би̏о зана̀тлија, у о̀но вре́ме опа̀нча̄р. [5] Арадац Сремска Митровица Итебеј Деска [1]
  4. Код на̑с и̏ма Жи́ва опа̀нча̄р; та̑ј је наме́стио о̀пана̄ка већем ни о̑н нѐ зна ко̀лко. Јаша Томић [1]
  5. Јѐда̄н је би̏о о̀панчар. Војка [1]


Изведене речи:

  1. опанча́ров [1]


Синоними:

  1. чаругџија [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Душко Петров, Чента Леополдова Чента. Нови Сад — Зрењанин, 2002, 253 стр, стр. 184.
  3. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 88.
  4. Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 320.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 123.

Напомене

уреди