опирача
опирача
Именица
уредиопирача, ж
Категорије: прен.прен. погр.
Облици:
Значења:
- Крпа којом се пере посуђе. Бечеј Јасеново Црвена Црква[1]
- Уста. [1]
- Женска особа лошег карактера. [1]
- Аљкава, неуредна особа. [1]
Примери:
- О̏нда још кад се о̏пио, па по̀јо опѝрачу из по̏мӣја. [2] Ново Милошево [1]
- Изба́цила си с во̀дом и опѝрачу. Суботица [1]
- Узми ту опѝрачу и опери судове од ручка. Обреж [1]
- С[и] ти̑ бле̏сав, ш[т]а те је ува́тило да бри̏шеш бу̏ѕе с опѝрачом; ди си то̑ ви̏до, бо̏же? [3] [4] [5] [6] [2] Јаша Томић Сусек Лаћарак Свилош Чортановци Стари Сланкамен Сурдук Мартонош Сента Мол Србобран Турија Бачко Градиште Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ченеј Ђурђево Каћ Нови Сад Ковиљ Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Кикинда Радојево Српска Црња Башаид Итебеј Меленци Житиште Шурјан Арадац Бока Неузина Конак Ботош Орловат Добрица Перлез Сакуле Алибунар Црепаја Сефкерин Долово Кајтасово Омољица Ловра Деска Ченеј Иванда [1]
- Дувај у ту врелу супу, валда имаш опѝрачу под носом. Обреж [1]
Изрази:
- бити прождрљив, лаком на храну' [1]
- Опаљен мокромопирачом по глави ("луцкаст, ћакнут"). [1]
- ударенопирачом ("луцкаст, ћакнут"; "Ударен је он мало опирачом"). Црвена Црква [1]
- појо би и маснуопирачу [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 205.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 97.