орај

Српски

орај (српски, lat. oraj)

Именица

орај, м

Категорије: бот.


Облици:

  1. о̀рај, о́рај [1]

Значења:

  1. Врста воћке Juglans regia , плод те воћке. [2] Черевић Сакуле[1]
  2. Бомбоне од упрженог шећера и ораха. Суботица[1]

Примери:

  1. О̏раја је нам да́ла да лу̑памо, да с ме̏дом је̏демо. Нови Сад [1]
  2. Вала не̑ћеш пра̏вити то̑рту од о̀ти пре̏лави о̏раја, то̑ ни̏ко не̑ће ни да ко̑шта, а не̏ да је̑. Јаша Томић [1]
  3. Е̏, о̏ндак кад сам се у̏да̄ла, о̏нда су мо̀ји сва̏ког Бо̀жића, то̑ се зна̏ло, ко̀ла̄ч и ко̏ма̄д, и то̑ донѐсу, и о̀рај. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Арадац Бачинци Ердевик Сремска Каменица Велика Ремета Обреж Стари Сланкамен Госпођинци Мокрин Башаид Итебеј Међа Меленци Елемир Шурјан Бока Неузина Томашевац Орловат Фаркаждин Иланџа Чента Иванда [1]
  4. А ни̏шта ни́смо мѐћали, ни о̀раје, ни̏шта, ни̏шта, са̀мо с ме̏дом. Бешка [1]
  5. Та̀ко су се ску́пљали, у̏вече, па су се ка̑ртали на о̀раје, на куку̀рузе. [1]
  6. Кад се то̏ све̏ превече̏ра, о̏нда де́ца че̏кају да де̏да ба́ца ора̏је. Вршац [1]
  7. И кад у по̏лак ве́чере, о̏ндак дома̀ћин ба̀ца о́раје. Томашевац [1]
  8. После вече̏ре ку̏вамо компо́та, ме̏да, ора̏је, ора̏се спре̏мимо, лу̏памо ора̏се, је́мо. Избиште [1]
  9. Ми̏ ка̑жемо као др̏во о̀ра, о̀во је о̀ра. [7] Буковац [1]
  10. Ли̑ ћше ко у о̀ра. Мартонош [1]
  11. Ста̑ри кисѐља̄к, то̑ је дру̏го, дру̀кчије ли̑шће, ко у о̀ра. [1]
  12. Од љу́ди и од же́на до̏би је мо о̑ра и до̏би је мо но̏ва̄ца. Бачинци [1]
  13. И о̑н ви̏ди, а та̑ј у̀ ба̄шћу, у̏ ла̄д под о̀ра у̀чи де̏цу. [9] [10] [11] [7] Ђала Чортановци Ковиљ Нови Кнежевац Мокрин Падеј Ново Милошево Меленци Житиште Шурјан Зрењанин Арадац Бока Томашевац Фаркаждин Сефкерин Деска [1]
  14. Ју́че смо мла́тили о́ра, комши̏ја ми тре̑со. Вршац [1]
  15. О̏н у сва̏ки бу̀џа̄к ба̑ци по јѐда̄н о̀рас. [1]
  16. Би̏ће о̏ра̄са за кола́че. Лаћарак [1]
  17. Иди омлати орас. [7] Бегеч Сремска Митровица Врдник [1]
  18. О̀рас што и̏ма. Мартонош [1]
  19. То̏ је ја̑ко фи̑ни, онако кру̏пан, ле̑п о̀ро. Ђала [1]
  20. О̀ро и̏ма љу̏ску. [1]
  21. О̀ро је јѐдан. [12] [10] Башаид Падеј Меленци Томашевац Орловат Фаркаждин Баранда [1]


Синоними:

  1. оре [1]


Изрази:

  1. Да̑ј бо̏же да бу̏де пу̏н то̏р о̀вајо̏р ("нека буде срећа и благостање"). Лаћарак [1]

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 343.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 113, 114, 115, 343.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 19, 35.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 53, 163.
  6. Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 190.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
  8. Збирка речи Милутина Ж. Павлова.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 338, 339.
  10. 10,0 10,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 35.
  11. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56.
  12. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 169, 339.

Напомене