орео̑л

орео̑л (српски, lat. oreȏl) уреди

Именица уреди

орео̑л, м

Облици:

  1. -о́ла, ореол [1]

Значења:

  1. Светао круг насликан око главе светаца. Вршац[1]

Референце уреди

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди