остве
остве
остве (српски, lat. ostve) уреди
Именица уреди
остве, ж
Категорије: пл. т.риб.
Облици:
Значења:
- Рибарска справа у виду виљушке, обично са три или четири крака, на мотки дугој 3—4 метра. [1]
- Остве са два крака. [1]
- Остве са три крака. [2] Ковиљ[1]
Примери:
- Остве су са два-три крака, назубљене на врховима као удице и служе за хватање рибе. Бегеч [1]
- Имам остве... само је оствама забрањено радити. [3] Бачко Градиште [1]
- То се туче оствама... кад је ловостај, кад је мрештење шарана. [3] Босут [1]
- Јѐдан те̏ра ча́мац а дру̏ги др̀- жи о̏стве и на̀ба̄да ри̏бу. [4] [2] [3] Ковиљ Моровић Сремска Митровица Србобран Ђурђево Гардиновци Итебеј Елемир Перлез Чента [1]
- Како се звало то, заборавио сам, ко чакља, ко удица само забоду у њега... осве. [3] Падеј [1]
- О̏стве су ка̏о вѝљушка, са̀мо што ѝмају јези́чак ка̏о у̏дица и о̀не су дво̀роге и тро̀роге. [2] Ковиљ [1]
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 329.