панта

панта (српски, lat. panta) уреди

Именица уреди

панта, ж

Облици:

  1. па́нта Чуруг Госпођинци Жабаљ Бегеч [1] [2]
  2. па̑нта [2]

Значења:

  1. Парче лима, често метални отворени прстен којим се окивају дрвени обли предмети да се не би сломили или раздвојили (обично дрвени делови кола, дрвене алатке и сл.). [2]
  2. Гвоздени оков на левчи. [2]
  3. Обруч на колском точку. [2]
  4. Трегери; бретеле. [2]

Референце уреди

  1. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене уреди