по̀гачар
по̀гачар
по̀гачар (српски, lat. pògačar) уреди
Примери:
- Код Ми̑лке у̀ сватове сви̏ по̀гачари се весѐлили за њи̏овим аста́лом, ал баба Да̏ница би́ла гла̀вна с ње̑ном по̀гачом и с пе̏смом за ку̑ма. Јаша Томић [1]
- До̑ђу дѐво̄јкини, то̑ су по̀гачари па се ча̀сту. [2] [3] Бока Мол Меленци Елемир Шурјан Неузина Сефкерин Црепаја [1]
Референце уреди
- ↑ 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 115.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 170, 490, 523.