по̀мије

по̀мије (српски, lat. pòmije) уреди

Примери:

  1. Ја̑ не др̀жим сви̑ње, па да̀јем по̀мије Је́ли, а о̀ни кад ко̏љеду, ми да́ду фу̏рт од ко̀љевине да би̑рам шта во̏лем. [1] [2] [3] Јаша Томић Буковац Жабаљ Чуруг Госпођинци Каћ Банатско Аранђелово Итебеј Меленци Тараш Шурјан Бока Неузина Иванда [4]
  2. То̏ су би́ле спи̏рине јел по̀мије. Стари Сланкамен [4]
  3. Ако да́је̄ш сви́њама по̀мије, пре̑ се у̀гоје̄. Бачинци [4]


Референце уреди

  1. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  2. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 54.
  4. 4,0 4,1 4,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди