по̏трица

Именица

уреди

по̏трица, ж

Значења:

  1. Штета коју стока начини у туђој њиви. [1]
  2. Крађа туђег воћа. Ново Милошево[1]

Примери:

  1. Онај чобан ми је направио потрицу на житу, прешао је са стадом и тамо и натраг и сад од жита нема ништа. Бегеч [1]
  2. Су́дили смо ми̑ би́рови за по̏трицу (за жи̏то, куку̀руз: кад се у̀ва̄ти да кра́де, да напа̀сӣва о̑вце) — ка̏ко ко̀и га̏зда за̀кте̄ва по за́кону, ондак та̀ко мо̑рам да се вла̑дам. [2] Ново Милошево [1]
  3. Пу̀стио је о̑вце у̀ потрицу. Кумане [1]
  4. Ухватио ме је пољочувар у потрицу у Лазарево жито. [3] [4] [5] Иланџа Каћ Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Нови Бечеј Меленци [1]


Синоними:

  1. потра [1]


Изрази:

  1. Ѝћи упо̏трицу ("швалерати се"). Ново Милошево [1]

Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
  3. Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 159.
  4. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 115.
  5. Душко Петров, Чента Леополдова Чента. Нови Сад — Зрењанин, 2002, 253 стр, стр. 164.

Напомене

уреди