повојница
повојница
Именица
уредиповојница, ж
Облици:
Значења:
Примери:
- Однела је повојницу комшијском детету. [4] [5] Бегеч Сусек Свилош Буђановци Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Силбаш Каћ Тараш Орловат [1]
- Ма̑ло де́те кад се ро̏ди, о̏ндак до̀лазиду да му се ѝде у по̀во̄јнице. Бешка [1]
- Про̀шло је ше̑с не̏де̄ља, тре̏ба но̀сит по̀во̄јницу. Нови Сад [1]
- Пово̑јницу што је доби́јала, са па́нтликама ве̑зана — то̏ све̏ однешѐно. [6] Томашевац Иланџа [1]
- Ју̀че̄ је ку́ма до̀нела по̀војницу. Бачинци [1]
- Но̏сӣм по̀војницу мо̑м у̀нуку. [7] Суботица Ново Милошево Арадац [1]
- Ју̀че̄ је ку́ма до̏не̄ла по́во̄јницу. Лаћарак Пачир [1]
- Су нас зва́ли у Ме̏ленце код Ку̏кини, та̏мо ѝмам у̏јака, па спре̑мамо по́војницу за ма̑лог Мѝрослава. Јаша Томић Суботица Нови Кнежевац Шурјан Бока Неузина Вршац Иванда [1]
- У херским селима, у Банату, меси се колач од хлебног теста под именом „Исуса Христа повојница", и украшава босиљком. [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 180.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 155.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 62.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 57.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 169.