помо̀ћнӣк

Именица

уреди

помо̀ћнӣк, м

Облици:

  1. помоћник, -и́ка [1]

Значења:

  1. Део ама који се налази коњу на врату. [2] Суботица[1]

Примери:

  1. Три̏ го̏дине — то̏ се зва́ло ка̑лфа, помо̀ћнӣк. Мокрин [1]
  2. Шѐгрт кад ѝзађе, ѝстекне њѐгово вре́ме, о̏нда с[е] о̑н зо̀ве ка̑лфа, а то̏ је би̏о ко̀ва̄чки помо̀ћнӣк. Бачинци [1]
  3. А́мови ѝмају пр̀шља̄н — то̏ је гла̀вни та̏ј но̀са̄ч — пре̑ко помо̀ћнӣк, два̏ помоћни́ка. [2] Бачинци Долово [1]
  4. Та̑ј помо̀ћнӣк др̀жи вра́та да се не ра̀зӣђу да̏ске. [3] Сомбор [1]
  5. То̑ ко̀јӣм је њи̏ва долѐко, та̑ј на помоћни́ку ву́че плу̏г. То̑ с[у] ѝмали са̏лаша̄ни. [4] Чуруг [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене

уреди