посве́тити

посве́тити (српски, lat. posvétiti)

уреди

Глагол

уреди

посве́тити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. посветити, по̀све̄тим [1]
  2. посветити, -ѐћӣвам [1]

Значења:

  1. Учинити светим извршивши црквени обред. [1]
  2. Предати се сасвим чему. [1]
  3. Чинити светим вршећи црквени обред. [1]

Примери:

  1. Ѝде се у̀ цркву и но̏си се ко̏љиво у̀ цркву. Онак та̏мо се по̀све̄ти, о̏нак се до̑ђе ку̏ћи. [2] Итебеј Лаћарак [1]
  2. И угла̀вно̄м са̏[д] ћемо ми̑ ви̏ше посве́тити се ко̀т куће, то̑ј на̏шој сто̏ци и ма̑рви и то̏ме. Лаћарак [1]
  3. О̏н [попа] то̏ посвѐћӣва жи̏то. Лаћарак [1]


Изведене речи:

  1. посвећи́вати [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 161.

Напомене

уреди