послушати

послушати (српски, lat. poslušati) уреди

Глагол уреди

послушати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -ам [1]
  2. по̀слушати, послу̏шати [1]

Значења:

  1. Извршити што је заповеђено или саветовано, учинити по чијој жељи. [1]

Примери:

  1. Е̏то ти бела́ја! Ко̏ ме те̏ро да га по̀слушам и да про̀дам кра̏ву. А гле̏, са̏д не̑ма мле̑ка, а дво̏је ма̑ли де́ца у̀ кућу. [2] [3] Јаша Томић Дероње Шурјан Бока Неузина [1]
  2. Ја̏ сам то̏ моју ма̏му послу̏шала и у̏зела тр̏ску. Павлиш [1]
  3. То̏ би сва̏кој дево̑јци препоручи̏ла да не послу̏ша роди̏теље. Банатска Паланка [1]
  4. 1. А Мојсије одговори[4] и рече: Али неће ми веровати ни послушати глас мој; јер ће рећи: Није ти се Господ јавио.


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 192.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 266.
  4. 2. Мојсијева

Напомене уреди