постан

Српски

постан (српски, lat. postan)

Значења:

  1. Који у себи не садржи масноће животињског порекла. [1]

Примери:

  1. А што ће се је̏сти на Ба̏дњи да̑н — то је по̏стан ко̀ла̄ч. [2] [3] Мартонош Лаћарак Турија Госпођинци Српски Крстур Српска Црња Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Перлез Фаркаждин [1]


Референце

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 111.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 136, 144.

Напомене