поту́ћи

Глагол

уреди

поту́ћи, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -у́че, потући потући [1]

Значења:

  1. Уништити усев, род (о невремену). [1]
  2. Почети борбу. [1]

Примери:

  1. Сви̑ра [матица] ко̀ја је и̏забра̄та, зу̑-зу̑, дру̏ге [матице] поту́ку. Српски Крстур [1]
  2. О̀ве дру̏ге пче̏ле поту́ку ма̏тице, са̀мо је̏дна њи̏ма о̀стане ко̀ју о̀не за̀беру. [2] Меленци [1]
  3. Не̏ знам ко̀је је го̏дине по̀тӯкао ле̑д па се ви̏дла Сѐле̄нча. Дероње [1]
  4. Па је би́ло ту̑ и да се поту́ку. Кула [1]
  5. А̏јд у кафа̀ну на алва̀лук. Би̏де ту̏ алва̀лука, па се изо̀пӣјаду, па се и поту́чеду. [3] [4] Томашевац Черевић Пећинци Силбаш Нови Кнежевац Иђош Ново Милошево Међа [1]
  6. Ме̏не је жа̏о кад се де́ца поту́чу на у̏лицу. [5] Павлиш Житиште [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 145.
  3. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 189.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 271.

Напомене

уреди