пр̏ст
пр̏ст
Именица
уредипр̏ст, м
Облици:
Значења:
- Један од пет покретних, крајњих делова руке или ноге човека. [1]
- Прст који се налази између кажипрста и домалог прста. Избиште[1]
- Догађај на који се не може утицати, судбина. Вршац[1]
- Исто. [2] Башаид[1]
- Јединица мере за означавање ширине или дебљине. [1]
- Оно што по свом облику подсећа на прст. [1]
- Сорта белог стоног грожђа чија је бобица издужена. Црвена Црква[1]
Примери:
- И̏мам де̏сет прсти̑ју. [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Павлиш Бачинци Сремска Митровица Сивац Бечеј Бегеч Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Ново Милошево Српска Црња Башаид Меленци Међа Житиште Зрењанин Фаркаждин Иланџа Чента Борча Чип Батања Деска [1]
- Сад о̀во што и̏мам, то смо све̏ са на̏ши де̏сет пр̑ст. Бешка [1]
- А са̀ћура је би́ла од ро̀гоза, плетѐно та̀ко с пр̏ста. Нови Сад [1]
- Два̏ пр̏ста сла̀нина. Шимановци [1]
- Па до̑ђе про̀леће па се с три̏ пр̑ста о̀шкра̄ба [на њиви]. Ловра Сремска Митровица Јасеново [1]
- Е̏, о̏ндак то̏ та̀ко на̀прави окру́глу, о̏ндак о́де прѐтисне ма̏ти, знаш, а о̀во о̀стане, о̏ндак о́де ѝзреже — јѐда̄н пр̏ст, дру̏ги, пе̑т пр̀стӣју на̀прави. Бешка [1]
- Па ша̏ку опра̏им та́ко, исе̏цкам та́ко, то су пр̏сти. Избиште [1]
Изрази:
- Свирати упрсте ("производити звиждук дувајући с прстима у устима"). Черевић [1]
- ни́си ми ни за ма̑ли ˜ ("не бити достојан некога, мање вредети од некога"). Сомбор Ново Милошево [1]
- танак копрст Јасеново [1]
- не видети ни ˜ пред носом ("ништа не видети"). [1]
- потрефити ко спрстом у пекмез ("потпуно промашити"; "Потрефијо ко с прстом у пекмез"). Вршац [1]
- у́кати упр̏сте ("трпети штету, лоше пролазити"; "Да̑ј му, па ти̑ о̏ндак у́чи у пр̏сте"). Вршац [1]
- не ви̏ди се ˜ пред о̏ко ("мрачно је"). Вршац [1]
- смејати се ко луд на ˜ [1]
- Гледати крозпрсте ("пропуштати, не замерати"). Вршац Јасеново [1]
- го копр̏с ("сиромашан"). Јасеново [1]
- сисатипрсте Ново Милошево [1]
- не заслужити ни за мали ˜ ("нимало заслужити"; "Није га заслужила ни за мали прст"). Сомбор [1]
- не мрдати ни малимпрстом ("ништа не чинити, не трудити се (око неког посла)"). [1]
- држ крста до малапрста ("здравица која значи да треба наискап попити пиће"). Сомбор [1]
- погодити ко с прстом у пекмез ("потпуно промашити"). Јасеново [1]
- не до̀бити ни окопр̏ста ("не добити скоро ништа"; "Ни́сам до̀бӣла ни око пр̏стаод о̀ца"). Ново Милошево [1]
- прогледати крозпрсте ("поступити благо, попустљиво према коме, не осудити строго"). Јасеново [1]
- нѐ дати ни окопр̏ста ("не дати скоро ништа"; "Нѝје ми бра̏т да̏о ни око пр̏ста"). Ново Милошево [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 145.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7, 107.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 60, 78, 81, 130, 363.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 23.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 145.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 58.
- ↑ Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 117.