Викиречник

прама

прама

прама (српски, lat. prama)

уреди

Предлог

уреди

прама, пред.

Значења:

  1. Са самосталном речи уз коју стоји обележава појам насупрот, наспрам кога се неко налази. [1]
  2. Са самосталном речи уз коју стоји обележава појам у односу на који се одмерава какав поступак. [1]

Примери:

  1. О̀на је прама мѐни. [2] Српски Крстур Кумане Бока [1]
  2. То је при́лика прама њо̑зи. [2] Фаркаждин [1]


Референце

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 246.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=прама&oldid=236826”