прид

прид

прид (српски, lat. prid)

Предлог

прид, пред.

Значења:

1. У непосредној близини предње стране некога, нечега.
2. Пре времена кад се нешто догађа, збива.
3. Означава положај, место с предње стране нечега, некога, показује испред чега, кога се нешто налази или бива или у некој удаљености од њихове предње стране.
4. Приближавање, непосредна близина какве појаве, догађаја, стања, који се односи на кога.

Примери:

1. А у̀читељ ко̏ра̄ком па до̑ђе до мѐне и ста̏о прид мѐне и гле́ди, и о̏нда је запи́тао мѐне о̀ћу л ја̑ њѐму покло̀нити та̑ ду̀гмета (е̏но и са̏д су та̑ ду̀гмета на пру̏слук; три̑ ду̀гмета сам изгу̀био са шњѐга). Ново Милошево
2. Да у̀па̄лим све́ћу прид Ма̑јку бо̏жју. Бачко Петрово Село
3. Ѝзӣђу мла̏ђи прид старѐшину (то̑г што је у̏мро) и ба̑цу жи̏та на ле̑с (сама̀рицу), прико за̀клопца. Башаид Суботица Дероње Госпођинци Кумане Батања Деска Крашово
4. Прид сва̏тове нѐдељ да́на ѝду фи̑фери. Мартонош Лединци Деска
5. После три́најс го̏дина та̀ко̄ ми је би́ло спр̑ва прид о̀чима као прашѝна кад се по̀дигне, и све̏ ве̏ћма и ве̏ћма. Нови Бечеј
6. Прид кућом седимо. Черевић
7. А и о̀ва прѝт кућо̄м, запо̀слила је Ка́та у шко̑лу. Суботица
8. Љубу се прид оца и прид матер. Ченеј
9. И та̀ко, кад је до̀шла четрдѐсет чѐтврта го̏дина, прид о̀тим кад ће се ослобо̀дити, про́ђеше јѐдног да̑на око чѐтир са̑та а̀фтови, чѐтр-пе̑т, и ја̑ по̀шла у ба̑шћу и и̏стрча̄ла да ви̏дим шта̏ се то̑ чу̏је. Кумане