приу̀штити

приу̀штити (српски, lat. priùštiti) уреди

Глагол уреди

приу̀штити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. приуштити, прѝуштӣм [1]

Значења:

Примери:

  1. Приуштио је себи малу кућицу. Бегеч [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди