пробућкати

пробућкати (српски, lat. probućkati)

уреди

Глагол

уреди

пробућкати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -ам [1]

Значења:

  1. Мало бућкати. [1]

Примери:

  1. Деран седи у капи, иде он мало да пробућка. [2] Футог [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене

уреди