Викиречник

просло̀вити

просло̀вити

просло̀вити (српски, lat. proslòviti)

уреди

Глагол

уреди

просло̀вити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. про̀словим, прословити [1]

Примери:

  1. Ал да је о̑н што̑ просло̀вио за мѐне — ни̏шта. [2] Итебеј [1]


Синоними:

  1. проговорити [1]


Референце

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 492.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=просло̀вити&oldid=203247”