Викиречник

противник

противник

противник (српски, lat. protivnik)

уреди

Именица

уреди

противник, м

Значења:

  1. (значење изведено преко синонима) ривал, конкурент, супарник, антагониста, изазивач, надметач, премац, опонент, такмац, конкуренција, непријатељ, хрв. натјецатељ хрв. [1][н 1]

  2. (значење изведено преко синонима) отимач, насртљивац, упадач, наметник, узурпатор, непријатељ, завојевач, насилник, освајач, агресор [1]

Синоними:

  1. ривал, конкурент, супарник, антагониста, изазивач, надметач, премац, опонент, такмац, конкуренција, непријатељ, хрв. натјецатељ хрв. [1]
  2. отимач, насртљивац, упадач, наметник, узурпатор, непријатељ, завојевач, насилник, освајач, агресор [1]


Референце

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Павле Ћосић и сарадници, Речник синонима, Београд 2008, ISBN 978-86-86673-09-1

Напомене

уреди
  1. ↑ Ово значење је изведено преко синонима. Молимо вас да замените овај шаблон одговарајућим описом значења.
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=противник&oldid=417029”