развр́шити

развр́шити (српски, lat. razvŕšiti)

уреди

Глагол

уреди

развр́шити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. развршити, ра̀звршим [1]

Значења:

  1. Растрести, растурити, покварити камару, стог. [1]

Примери:

  1. Ду́но ја́ки ве̏тар и развр́шио ми ка̀мару. [2] Ковиљ Тител [1]
  2. О̏днели та̏м, па развр́шио, сад до̀шо̄ да кра́де̄ мѐне. Бачинци [1]


Синоними:

  1. проћердати [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене

уреди