разју́рити

разју́рити (српски, lat. razjúriti)

уреди

Глагол

уреди

разју́рити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. разјурити, -у̑рим [1]

Примери:

  1. Сигра̏ли смо тра̏ндле, о̏ндак до̑ђу Не́мци па нас разју̑ру. Вршац [1]


Синоними:

  1. растерати [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

уреди