ре̏па

Српски

ре̏па (српски, lat. rȅpa)

Облици:

  1. ре́па [1]

Значења:

  1. Зељаста биљка са меснатим задебљалим кореном која се употребљава као људска и сточна храна Brassica rapa. [1]

Примери:

  1. И̏мамо ми̑ на̏шу ре̏пу за ма̑рву, а Јо́вин бра̏т је га́јио за фа̀брику да про̀да док је мо̏го да ра̑ди и да зара̑ди. Неузина [1]
  2. О̏нда кад бу̏де про̀леће, си̏је ре̏пу. Дероње [1]
  3. Ре̏па је гу́сто ни̏кла, тре̏ба̄ је рашчу̀пати. Лаћарак [1]
  4. Си̏јали кро̀мпӣр, ре̏пу и та̀ко мало ситни́лежи. [2] [3] [4] Чип Бачинци Сусек Свилош Суботица Бачко Петрово Село Змајево Жабаљ Бегеч Тараш Јаша Томић Шурјан Бока Томашевац Фаркаждин Помаз [1]


Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80.
  3. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  4. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 146.

Напомене