Викиречник

ре̑з

ре̑з

ре̑з (српски, lat. rȇz)

уреди

Именица

уреди

ре̑з, м

Значења:

  1. Оштра страна, ивица неког оруђа за сечење. [1]

Примери:

  1. Вра̑т от ко̀се, пѐтица, ту̑ ди је ре̑з, то̏ се зо̀ве пѐтица. [2] Ђала Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тараш [1]
  2. Кад се о̀ткује ко̀са па ту на кра̀ју бу̀де на̑јта̏ња. Ѝскује̄ш је. То се зо̀ве ре̑з. [2] Тител [1]


Синоними:

  1. оштарије, оштрица, сечиво [1]


Изрази:

  1. Извући ˜ ("изоштрити сечиво неког оруђа за сечење"). Черевић [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ре̑з&oldid=206219”