рогуље

рогуље (српски, lat. rogulje) уреди

Именица уреди

рогуље, ж

Категорије: пл. т.риб.


Значења:

  1. Виле обично са два или три крака, за набадање сена, сламе и сл. [1]
  2. Дрвени оквир на мрежи, кеци или кусаки. [1]

Примери:

  1. Кеца... на рогуље се мете, зову се рогуље. Нови Сад [1]
  2. Ро̀гуље су на ке̏ци о̀нај ра̑м  ; ˜. [2] Ковиљ [1]
  3. Ово су рогуље, од дрвета [на кеци]. Сремски Карловци [1]
  4. Горе су рогуље па пајван, а доле су ти тегови који иду, који се мичеду. [3] Елемир Футог Перлез [1]
  5. Ро̀гуље, и̏мам то̑ на та̀вану, и са̏д сто̀ји. [4] Банатско Аранђелово Ђала Санад [1]


Синоними:

  1. богн [1]
  2. севаљка [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  3. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене уреди