ружа

ружа (српски, lat. ruža)Уреди

ИменицаУреди

ружа, ж


Категорије: бот.


Облици:

  1. ру́жа [1]

Значења:

  1. Роса. [2] [3] Лупак Водник Клокотич Равник Јабалче Нермиђ Крашово[1]
  2. Роса цанина. [1]
  3. Исто. [1]
  4. Исто. Нови Сад[1]
  5. Украс, шара у облику руже. [1]
  6. Средишњи део божићног колача у облику руже. [1]
  7. Шара на лицидерском колачу. [1]
  8. Део шприца за прскање винограда. [1]
  9. Украсна месингана плочица на каишу који стоји на челу коња. [1]
  10. Део меса од бута. [1]
  11. Танацетум индицум. [1]
  12. Артемисиа вулгарис. [1]

Примери:

  1. Са́ма ја̑ преса̀ђӣвам мо̀је ру́же, већем ми је це́ла ба́шћа пу̏на свакоја́ки. Бока [1]
  2. О̀ве̄ ру́же су ка̀лемљене. Бачинци [1]
  3. О̏н је [венац] са̏в от пру̑ћа, и̏ма ова̏ко ру́же, наме̏шћено све̏ ле̑по. [4] [5] Јасеново Сусек Лаћарак Свилош Сремска Митровица Сивац Турија Равно Село Ђала Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Неузина Избиште Ченеј [1]
  4. То̑ је дѝвија ру́жа, о̀на ѝма ши́пак, цвѐта на Бѐгеју колко о̀ћете и дѝгод. [6] Бачка Паланка [1]
  5. Ко̏њски бо̀сиљак, сле̏з, и̏мамо ши̑пака — то̑ је дѝвија ру́жа. [7] [8] [6] Ковиљ Пивнице Дероње Деспотово Параге Силбаш Товаришево Обровац Ковиљ Мокрин [1]
  6. Ру́жа, то̏ је о̀на дѝвља. Ми̏ ка̑жемо дѝвља ру́жа. [9] [6] [5] Буковац Нештин Ердевик Врдник Чортановци Вајска Бођани Ченеј [1]
  7. На ногама су девојке носиле црвене или плаве сомотске папуче на „штикле” (пете), украшене везом „на руже”. [10] [1]
  8. Украшаване су [чакшире] шарама (руже, лале и др.) од „берлинера”. [11] [12] Јарковац [1]
  9. У̏змем што̀фане (кафетуке), што̀фане са бо̀рдо ру́жама у ћо̀шковима. Добринци [1]
  10. Ту̏ сам ко̏совски ве̑з [направила], све̏ та̀ке ру́же. Нови Сад [1]
  11. Ту̑ су придевѐни о̀ни цве̏тови, о̀не со̏мотске ру́же. Обзир [13]
  12. Ја̑ сам штри̏кала џе̏мпер бе́ло и су́ро, па тако̏ у ко̏цке, кари̑рано, па на ру́же. Банатска Паланка Избиште [1]
  13. Такве жеље су изрицане при дизању „руже” са колача. [1]
  14. У неким селима Срема ружу са колача су чували до сетве пшенице када су је мрвили у семе или су пак босиљак из руже са великог колача заоравали у прву бразду при орању за жито. [14] [1]
  15. Горњи украс од колача, звани „ружа”, домаћица је остављала да стоји у кући преко целе године ( — Сп) [ЛСп]. [15] [1]
  16. Зи̑мска ру́жа бу̏де ле̏пша и кру̀пнӣја кад се ра̀са̄ди, него кад је гу́ста. Бачинци [1]
  17. Зи̑мске ру́же и̏мам, е̏но, о̀ве гладио́ле сам поса́дила. Велики Гај Сусек Лаћарак Свилош Ђурђево [1]
  18. Ја̑ко се те́шко ушчу̀па. То̑ мо̏[же]ш чи̏стити дво̏рӣште. И̏ма то̑ ко̀д на̄с ту̑. Ко̏ дѝвија ру́жа. Је̏сте дѝвија ру́жа, ли̑ст дѝвије ру́же, ал је дѝвија. Је̏сте, дѝвија ру́жа. Не̑ма то̑ цве̑та, са̀мо јо[ј] је ли̑ст на ру́жу, и ми̑ ка̑жемо дѝвија ру́жа. Ли̑ст је ру́жин и о̏нда ми̑ ка̑жемо е̏в[о] дѝвија ру́жа кад отсе́чемо. [6] Силбаш [1]


Синоними:

  1. каланћов [1]



1. Радоваће се томе пустиња и земља сасушена, веселиће се пустош и процветати као ружа.

Пес. 2:1

Изрази:

  1. Не цветају муруже ("не иде му добро, није како је очекивао"). Сомбор [1]
  2. Румен ко ˜ Јасеново [1]
  3. узетиружу ("преузети кумство при неком верском обреду за следећу годину"; "Кум на крам био је Миодраг, а ружу не знам ко је узео"). Ченеј [1]

РеференцеУреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 73.
  3. Михај Н. Радан, Карашевска митолошка и демонолошка лескика. — КЖ, 4 (128), децембар 2002, 10—12, стр. 11.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 32.
  5. 5,0 5,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 146.
  8. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  9. Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
  10. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 72.
  11. Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 76, 81.
  12. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 94.
  13. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  14. Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 179.
  15. Вера Милутиновић, Крсна слава у југоисточном Банату. — Рад, 3, 1954, 281—284, стр. 282.

НапоменеУреди

Фузи ћирилица: ружа

 

 

 + 

 + 

 + + 

 + + 

 + + + 

 + + + 


 + + + + + + + + + + + + + + + 

Проширени садржај


 + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + 


 + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + 

 + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + 

 
циклична група