руку̀ница

Српски

руку̀ница (српски, lat. rukùnica)

Именица

руку̀ница, {{{род}}}

Облици:

  1. рукунице, рукуница [1]

Значења:

  1. Две паралелне руде у једнопрежним колима између којих се упреже коњ. Черевић[1]

Примери:

  1. У Сре́му су би́ле руку̀нице. Руку̀нице отпоза́ди и̏ду у̀же, у среди́ни ши̏ре, а на̀пред о̏пет у̀же. [2] Буковац [1]
  2. И̏ма та̀љиге са две̑ руку̀нице, не̑ма ру́де [...], с јѐдне стра́не руку̀ница и с дру̏ге стра́не и у̀вати и у̀пре̄гне на а̑м, за̀качите руку̀нице за а̑м. [3] Бегеч Јамена Вашица Сремска Рача Сот Ердевик Сусек Лежимир Свилош Кленак Јазак Вогањ Врдник Хртковци Грабовци Сремска Каменица Огар Крушедол Марадик Купиново Бешка Голубинци Војка Бољевци Нови Сланкамен Сурчин Батајница Белегиш Сомбор Турија Чуруг Дероње Госпођинци Силбаш Ченеј Каћ Нови Сад Гардиновци Тител Нови Кнежевац Падеј Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Житиште Тараш Конак Идвор Чента Алибунар Црепаја Сефкерин Бела Црква Панчево Баваниште Ковин [1]


Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  3. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене