Викиречник

светиња

светиња

светиња (српски, lat. svetinja)

уреди

Именица

уреди

светиња, ж

Значења:

  1. Оно што се сматра светим, неприкосновеним, неповредивим, оно што се уздиже до култа. [1] Кумане[2]

Изрази:

  1. Као ˜. — Да ти ка̑же ка̀ква је тво̀ја ма̏ти би́ла у̏ченица и ка̀ква̄ је би́ла у̀ школи — као све́тиња ("Да ти ка̑же ка̀ква је тво̀ја ма̏ти би́ла у̏ченица и ка̀ква̄ је би́ла у̀ школи — као све́тиња"). Шимановци [2]

Референце

уреди
  1. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 160.
  2. ↑ 2,0 2,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=светиња&oldid=203603”