светлос

светлос (српски, lat. svetlos) уреди

Именица уреди

светлос, ж

Облици:

  1. -ти [1]

Значења:

  1. Осветљеност која омогућава да предмети буду видљиви. [2] Итебеј Фаркаждин Чента[1]

Референце уреди

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 361.

Напомене уреди