свр́шити
свр́шити
свршити (српски, lat. svršiti) уреди
Глагол уреди
Значења:
- Привести крају, довршити неки посао и сл. [1]
Примери:
- Са̏д кад је свр́шио о̀ра̄ње, о̏нда је ски̏но др̀љачу са сво̀ји ко̑ла и о̏нда је ува́тио ко̀ње у др̀љачу и продр́љо је ту̑ це́лу њи̏ву. [2] [3] [4] [5] Кумане Шимановци Госпођинци Ђала Ново Милошево Српска Црња Међа Кусић [1]
- А о̑н њѐгово свр̑ши, и ва̏та ко̀ње да ѝде ку̏ћи. Дероње [1]
- Кад су сти̏гле до цигља̀не, о̀на свр́шила по̀со и ту̑ се сре̏ле. Мартонош [1]
Референце уреди
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 317.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 267.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 19.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.