седало

Српски

седало (српски, lat. sedalo)

Именица

седало, с

Категорије: об.


Значења:

  1. Летвице које стоје обично на дрвету и на којима спава живина. [1]

Примери:

  1. Се̏дало је ме̏сто где но̀ћӣва жи̏вина, на гра́ни ду̀да или ба̀грена у а̀влији. Нови Сад [1]
  2. Тре̏ба да на̀местимо но̏во се̏дало, са̏д и̏мамо ви̏ше ко̀коша̄ка, па ће о̀во да би̏де ма̑ло. [2] [3] Јаша Томић Јамена Моровић Бачинци Сот Сремска Рача Ердевик Нештин Свилош Черевић Мартинци Лаћарак Шатринци Прхово Стари Сланкамен Обреж Угриновци Сурдук Бечмен Панчево Товаришево Лалић Равно Село Турија Србобран Каћ Суботица Мартонош Мол Ђала Банатско Аранђелово Мокрин Ново Милошево Меленци Житиште Итебеј Сакуле Чента Ботош Добрица Алибунар Јасеново [1]
  3. За живѝну — ѝду и на̀ дуд и коједи̑. Ка̑жемо се̏дало, живѝнска се̏дала. Бођани [1]


Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 397.
  3. 3,0 3,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене