Викиречник

седити

седити

Језици (1)
Референце
Страна категорија

Српски

седити (српски, lat. sediti)

Глагол

седити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -им [1]
  2. им, -им [1]

Морфолошке варијације:

[1.1.] икавски: сидити, ијекавски: сједити, екавски: седити

Слогови: се-ди-ти


Значења:

  1. Налазити се у положају у којем се доњи део трупа ослања на нешто и носи тежину тела. [1]
  2. Проводити (најчешће редовно, свакодневно) одређено време на неком месту; боравити негде дужи или краћи временски период. [1]
  3. Живети у неком месту, пребивати; становати у неком стану, кући, на некој адреси. [1]
  4. Бити више дана у гостима код некога. [1]
  5. Бити докон, беспослен, ништа не радити. [1]
  6. Стајати у реду. [1]
  7. Заузети седећи положај. [1]
  8. Спустити се на дно, прионути на дно. [1]
  9. Зауставити се, не отићи далеко. [1]
  10. Заћи (о сунцу). [1]

Синоними:

  1. седати, седети [1]


Примери:

  1. Сѐдило се и је̏ло и до послепо́дне ча̏к. Бачинци [1]
  2. Ба̏бе су о̏коло сѐдиле и че̏кале да иде́мо ку̏ћи. Нови Сад [1]
  3. Сѐдили смо — седи́мо пред ко̀лебом. Лаћарак [1]
  4. Се̏те, бо̏же, ди̏ се та̀ко жу̑рите, и̏ма вре̏мена, ра́дња ће да че̏ка. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Бока Визић Черевић Бешка Војка Сомбор Стапар Дероње Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Мартонош Бачко Петрово Село Бечеј Кикинда Нови Бечеј Башаид Итебеј Елемир Арадац Зрењанин Јаша Томић Неузина Томашевац Иланџа Перлез Фаркаждин Чента Баранда Орловат Помаз Деска Иванда Ченеј [1]
  5. На̏ шта се́диш. [8] Батања [1]
  6. Седи́ду по чети̏ри дево̑јке у си̏ц. [1]
  7. Ови̏ ста̑ри седи́ду: клу́пе, столи̏це, пи̏ју ви́на. Јасеново [1]
  8. Сѐди, са̀мо нѐ мож да ѝде нѝмало. Ново Милошево [1]
  9. Сѐди се ту̑ до дѐсет са́ти. Итебеј [1]
  10. Преко зи́ме, кад седи́мо, по̀кољемо сви̑ње, уз лѐбару ра̀кију, бу̏де и вру́ћи чва̑рака. [3] [4] [9] Томашевац Госпођинци Бегеч Санад Мокрин Кикинда Српска Црња Башаид Итебеј Меленци Житиште Зрењанин Перлез Фаркаждин Велики Гај Иланџа Ченеј Сенпетер [1]
  11. Ја̑ сам седе̏о на клу́пу. [10] Банатска Паланка Неузина Бока Сефкерин Избиште Калуђерово [1]
  12. Та̏ је ста̑ра би́ла па седе̏ла преко по́дне. Вршац [1]
  13. Мла̑да седи̑ за аста̑л и све̏ при̑ма да̏рове. Јасеново [1]
  14. Дрво кад се чини, кој удари први ред, тај добије шалицу, колач, свећу; штап да се брани од немци и стол, на којим сиди. [11] Крашово [1]
  15. У шко̏ли седи́мо до два́најст ча̏со̄ва. [9] Кумане [1]
  16. Такође, кућа се не сме градити где се „баја” или где се у селу зна да „доде или сиде ноћом вампири, шумњаке или зли духове”, јер су то „нечиста места”. [12] Крашово [1]
  17. Па сам та̏мо у̏ школу сѐдио у по́дне, па посла по́дне до̑ђем ку̏ћи кад нас пу̏сти у̀читељ. Ђала [1]
  18. П[а] о̏нда је о̀чо у Во́јловачки на̏мастӣр иза Па̑нчеве — та̏мо је ду̏го сѐдијо, ту̑ је до̀чеко смр̏т њѐгоу (седамдѐс се̑дме је у̏мро). Ново Милошево [1]
  19. О̑н и јѐдна дево̀јчица ту̏ за̏једно су сѐдили у ска̀мији спрам про́зора. Бегеч [1]
  20. Сѐдили смо вала јѐдно три̑ го̏дине за̑јно. [10] [4] [9] Елемир Обзир Товаришево Мартонош Госпођинци Кумане Орловат [1]
  21. На сала́шу сѐдио сво̑ме. Госпођинци [1]
  22. Шта̏ да се у̀дам за ма̑јстора, да сѐдим у кѝрију. Башаид [1]
  23. Ту̑ [ј]е сѐдио ни̏ки Бе̑ли Ла́ла, та̀ко су га зва́ли. [3] [4] [13] [6] [7] Итебеј Мартонош Равно Село Турија Бечеј Госпођинци Чуруг Жабаљ Каћ Кикинда Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Орловат Ченеј Иванда Деска [1]
  24. А ди ви седите? Јасеново [1]
  25. Не знам ди седиш. [1]
  26. Сви̏ су шњи́мека, у јѐдну за̏једницу сѐду. [9] Ново Милошево [1]
  27. О̑н у Бе̏одру сѐди. [1]
  28. Они сѐду у ста̑н та̏мо код ка̏сарне. [9] Вршац [1]
  29. Та̏мо је седе̏о го̏дину да́на, ни́је пла́тио. Вршац [1]
  30. Колико је важан овај обичај приношења жртве, говоре изјаве наших казивача, који наглашавају да је клање неке животиње и данас обавезно, шта више, то се ради и када се гради било која мања грађевина: штала, свињац, кокошарник и сл. (јер „ту сиди мара и чловик”). [12] Крашово [1]
  31. До́ђи на ра́спуст да сѐдиш ко̀д нас. [3] [6] Ченеј Кикинда [1]
  32. Ко[д] ће́рке сѐдила, ма̏ти и ћи̑. Иланџа [1]
  33. Сѐдели смо валда једно ше̑з да́на. [9] Павлиш Меленци [1]
  34. Мо̑ј ста̏рац до̑ђе о̏чи Пе́тковаче, па онак о̑н ту̑ сѐди два̑ да̑на док нѐ про̄ђе сла̏ва. Итебеј [1]
  35. А ѐво̄ га ко̀д на̄с да сѐди ту̑, не̏колка да́на, да забо̀рави ту̑. Ђала [1]
  36. У уторак стари сват сиди од ручка до вечере. [11] Крашово [1]
  37. О̏нда зна̑ш да ни́сам сѐдила. Дероње Ново Милошево [1]
  38. Се̏дите ле̑по на ре̑д, нѐмојте да се гу̑рате. [6] Ченеј [1]
  39. „Чи̑ко, а̏ј нас ма̏ло во̑зај.” А о̏н каже: „До̀бро, се̏те.”. Бачко Петрово Село [1]
  40. Ни́су то̀чкови [на фијакеру] би́ли ви̏шљи, то̀чкови су би́ли сни̏жи, већ си̏ц и шта ја зна̑м, фе́дери, и о̏нда се ту̑ се̏дне да ви̏диш преко ко́ња ку̀да те̏раш. Ченеј [1]
  41. И о̏нда се̏дне̄мо па ру̑чамо, и кад о̀дӯжимо ру́чак, ми̑ о̀пе̄т на ко̀па̄ње — до до̏вече. [10] [3] [14] [4] [15] [9] Мокрин Мартонош Српски Крстур Ново Милошево Башаид Кумане Меленци Житиште Итебеј Међа Јаша Томић Зрењанин Иланџа Сефкерин Помаз Деска Батања Ченеј [1]
  42. Она [кеца] седне више доле. [16] Сремски Карловци [1]
  43. Ба̑цамо во̏ду на̏ ро̄ј да нѐ оде далѐко, прид њѐга ба̑цаш во̏ду да би се̏о бли́зу. [17] Деспотово [1]
  44. А су̑нце кад се̏дне, ова̀ко бу̏де као ло̏пта, не̏ знам ре̏ћ ко̏лко је са́ти, о̏нда до̑ђемо ку̏ћи. Товаришево [1]


Изрази:

  1. седети ко на трње ("бити у стању неизвесности"; "Седим ко на трње"). Јасеново [1]
  2. седети ко пањ ("изгледати тупо, без разумевања и осећања"). Вршац [1]
  3. село дрво на дрво ("бити беспослен, бескористан"). [1]
  4. бити у неизвесности’ Јасеново [1]
  5. седи, не дери опанке ("већа је штета него корист од неког посла"). [1]
  6. Седети бадава ("ништа не радити, беспосличити"). Јасеново [1]
  7. седети ко ђаво на џомби ("седети врло неудобно"; "Седи ко ђаво на џомби"). [1]
  8. ˜ бадава ("исто"). Ново Милошево [1]
  9. Кад би човек знао ди ће пасти, он бисео ("често се неприлике у животу не могу предвидети"). Ново Милошево [1]
  10. седети на уши ("не слушати, не пратити пажљиво што неко говори"). [1]
  11. ˜ ко на трње [1]
  12. седети ко квочка Каћ [1]
  13. резати грану на којој сеседи ("радити (обично несвесно) против себе самог"; "Ре̏же гра̑ну на ко̀ју сѐди"). Вршац [1]
  14. се̏сти не̏коме на̏/за̏ вра̄т ("наметнути се коме"). Сомбор [1]
  15. сести на јармац ("потпуно пропасти"). Ново Милошево [1]
  16. сѐдети ко про̀штац ("бити подстанар"; "Седи под кири̏ју"). Јасеново [1]

Преводи

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 151, 228.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 282, 391. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 42, 124, 192, 203. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59, 63.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. ↑ 7,0 7,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  8. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 47, 49.
  9. ↑ 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 9,5 9,6 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 122, 125, 159, 161. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  11. ↑ 11,0 11,1 Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 58. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  12. ↑ 12,0 12,1 Михај Н. Радан, Обреди, веровања и обичаји Карашевака везани за изградњу куће. — Гласник Етнографског института САНУ, књ. XLIX , Београд, 2000, 91—99, стр. 93. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Михај Н. Радан, Обреди, веровања и обичаји Карашевака везани за изградњу куће.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  13. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 66.
  14. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
  15. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55, 56, 57.
  16. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  17. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=седити&oldid=695197”