Викиречник

сиромак

сиромак

сиромак (српски, lat. siromak) уреди

Именица уреди

сиромак, м

Значења:

  1. Сиромашан човек. [1]

Примери:

  1. Ја̑ сам би̏о јѐда̄н сиро̀ма̄к. Сивац [1]
  2. Сирома́ци мо̀мци — о̀ни ну̏де да и[х] зо̀ву, али нѝје бѝло на̑јпово̀љније бо̀гатима дѐво̄јкама. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Бата Инђија Краљевци Врдник Стапар Дероње Госпођинци Српски Крстур Мокрин Српска Црња Меленци Итебеј Бока Томашевац Фаркаждин Сефкерин Деска Батања [1]
  3. Смо здра̏во сирома́си би́ли. [8] [9] Чип Госпођинци [1]
  4. У̀даћемо [је] за о̀вог сирома́ха. Мартонош [1]
  5. Сиро̀маси су већѝном слу́жили. Српски Крстур [1]
  6. Би̏о ники Ми̏лош Скрофа́нов, а о̑н је слу́жио и њѐгов бра̏т (би́ли су дечу́рлија), а ни́су ѝмали два̑ шеши́ра, са́мо јѐдан — би́ли сиро̀маси љу̑ди. Нови Бечеј [1]
  7. Би́ли смо сиро̀маси, ал од то̑г смо жи́вили, од ње̑не сла̏ве. [10] [11] [12] [13] Арадац Турија Ђала Нови Кнежевац Српска Црња Меленци Итебеј Елемир Фаркаждин Деска [1]


Синоними:

  1. бедник [1]


Референце уреди

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58, 123, 340, 347.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 38, 107.
  4. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 145.
  6. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 58.
  7. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 310, 326.
  8. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17, 161.
  9. ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 146.
  10. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 18, 38, 259, 288.
  11. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17.
  12. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59.
  13. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 131.

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=сиромак&oldid=541601”