О̑н је ку̏пио то̑ за музѝја̄н, и шта̏ до̏бије ста̑ро, ва̀јкадашње: ја́рам о̀д воло̄ва, све̏ што го̏ђ и̏ма ста̑ро, о̑н је но̀сијо и прида́во у та̑ј музѝја̄н — му̀зе̄ј — да се зна̑ шта̏ је по ста̑рим би́ло. [1]
↑ 1,01,11,2Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
