ску̑п

ску̑п

ску̑п (српски, lat. skȗp)

Прилог

ску̑п, прил.

Облици:

1. скуп, ску́па, ску́по

Значења:

1. Који има високу цену, који много кошта.

Примери:

1. А ву̏на би́ла ску́па, па̀сӯљ нѝ[ј]е би̏о ни̏пошто. Дероње
2. Во̀ло̄ би да чѝтам — у̀мем да чѝтам — са̀мо је ску́па но̏вина (не зарађи̑вам, ја̑ ста̏р чо̀век). Зрењанин Ново Милошево Српска Црња Јасеново
3. Ра́дили смо код спа̀ије; та̏мо ни́је би́ла ску́па на̑дница: пѐтна̄јст до три́десет кра̏јца̄ра, у̏ лето кад се во̏зи би́ло је фори́нта. Нови Бечеј

Изведене речи:

1. скупо

Изрази:

1. ("бити ћутљив, мало говорити"; "Код њега је скупа реч"). Јасеново
2. ко те не знаскупо би те платио, ко те зна ни крајцар не би дао за тебе ("исто"). Јасеново
3. ко те не знаскупо би те платио ("кад се неко прави да је добар, а у ствари није такав"). Јасеново