сла̑н
сла̑н
Категорије: прен.
Облици:
Значења:
- Који садржи у себи соли, који је засићен сољу. Сремска Митровица[1]
- Који је припремљен, зачињен сољу (о јелу). [1]
- Који је припремљен употребом соли, у раствору соли, ради конзервирања, усољен. [1]
- Духовит; двосмислен. [1]
Примери:
- Са̀мо смо ми̏ ка̀дгод пра̏вили још сла̀тку и сла́ну пи̏ту послѐ супе. Нови Сад [1]
- Је ли до̏вољно сла́но, је ли бибе̏ра да л и̏ма до̏ста? [2] [3] Избиште Сремска Митровица Госпођинци Башаид [1]
- Онда уопште не скидамо љуску, ништа с ње, крљушт, нег само је просечемо, исперемо добро изнутра, избацимо из ње... дроб... Онда се насоли и стоји у соли... и онда после слане рибе може да се пије и пиво и вино. [4] Нови Сад [1]
- Сла́ну ри̏бу смо ку́пили. [4] Вршац Бачка Паланка [1]
- Свекрва је обично највеселија и увек спремна за сваку шалу, „слану или неслану”, а ако то не би било тако, значи да нешто није у реду са снахом. [5] [1]
Изрази:
- Сла́но ко це́цељ Сомбор Мокрин [1]
- Кад ме прођеслано ("кад прође љутња, срџба, кад се одобровољим"). Ново Милошево [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 108.
- ↑ 4,0 4,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 66.