стано̀внӣк

стано̀внӣк (српски, lat. stanòvnīk)

уреди

Именица

уреди

стано̀внӣк, м

Облици:

  1. становник, -и́ка [1]

Значења:

  1. Онај који је настањен у некој кући, у неком месту или крају. [1]

Примери:

  1. О̏нда је у Ђа́ли би́ло три̑ ѝљаде становни́ка, а са̏д да нѝје Ци̏га̄на, насѐлило се хѝљаду пе̑тсто: ви̏ше од по̑ сѐла је о̀чло из сѐла. Ђала Ново Милошево [1]


Синоними:

  1. житељ [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

уреди