стано̀внӣк

стано̀внӣк

стано̀внӣк (српски, lat. stanòvnīk)

Именица

стано̀внӣк, м

Облици:

1. становник, -и́ка

Значења:

1. Онај који је настањен у некој кући, у неком месту или крају.

Примери:

1. О̏нда је у Ђа́ли би́ло три̑ ѝљаде становни́ка, а са̏д да нѝје Ци̏га̄на, насѐлило се хѝљаду пе̑тсто: ви̏ше од по̑ сѐла је о̀чло из сѐла. Ђала Ново Милошево

Синоними:

1. житељ